Pitam se da li je ispravno ostati s nekim u svađi ili je možda ispravnije oprostiti i zaboraviti. Po meni je u svakom slučaju bolje oprostiti, ako ne zbog te osobe onda zbog svoga mira..
Međutim , mnogi ljudi ne misle tako. Misle da je bolje živjeti u mržnji i želji za osvetom, ali čemu to.
Pa mržnja nikome nije donijela ništa dobro, a niti osveta..
I zato po neznam koji put, pitam se dali ja život gledam kroz ružičaste naočale ili nešto sa mnom nije u redu. Kad god pokušam napraviti nešto da se svađa ili neki sukob zaustavi, dobijem po prstima ili bolje rečeno lupim čelom u debeli zid. Ali i dalje pokušavam, jer sam tvrdoglavi ovan koji ne odustaje dok ne razbije glavu.. valjda.. ili je možda istina negdje gdje ju ja ne vidim a ja ispadam budala jer i dalje pokušavam ostati dobra sa svim stranama jer ne želim da bilo tko ostane povređen. Možda bi bilo lakše kad bi bila zlobna i stranu birala po principu, sa kim bolje, sa tim dulje.. ali ne mogu... ne mogu protiv sebe...
..a valjda će vrijeme pokazati zašto je sve tako kako jeste. Ne želim više nikome nanositi nepravdu pa će biti najbolje da sve pustim neka ide kako ide, možda na kraju i bude sve ok.
A za zlobu i nepravdu, a možda i to nekome treba da bi bio sretan, znam da ja ne mogu i neću biti takva, pa makar me zbog toga neki i mrzili, jednostavno nisam ta osoba..
Radije ću biti glupi anđelak, neka misle šta žele, baš me briga, ali zlobnica i pokvarena i prodana duša neću nikad biti..
a i dalje ću pokušavati ispravljati krive Drine, jer eto takva sam.. :)
pusa..
tuzni-osmjeh
Nema komentara:
Objavi komentar