Fališ! j...ga

''fališ mi jako
ne mogu ni trena više bez tebe
i nije mi lako
jer ti nisi tu kraj mene
u tvome srcu moja ljubav zauvijek ostaje
a ti si dalje, dalje, najdalje''

malo je blesavo kad stojiš pred velikim upitnikom što dalje..   
biti bez love zajedno ili razdvojeni sa nešto malo više love..
da nije klinaca, bez jebemti bi se uputila kuda god, ali ovako.. ja na jednoj, a on na drugoj strani..

Fali mi jako..
nikada ne bih pristala na bilo što slično, ali kad te život stjera u kut, nemaš baš previše izbora..
i pristaješ na sve zbog gologa preživljavanja, i život ti se svede na onih sat-dva skaypa, jer eto fala Bogu na tehnologiji..


a sa druge strane, imaš one osjećaje koji u zajedničkom životu, primaš zdravo za gotovo..
čežnja je svaki danom sve veća i veća, pa kad dođu zajednički dani, ponašaš se poput zaljubljenog tinejdžera, maziš, paziš, ljubiš, grliš i ne želiš trošiti vrijeme na neke beznačajne probleme, (koji naravno ostaju tebi na riješavanje), jer njega nema...

nadam se da će ova situacija proći, bar da ovdje ima barem nekog posla, normalnoga...
sve što se nudi,, je hodanje po kućama i prodavanje magle, a toga sam se naradila za tri života i ne vjeruje da bih više bila tako uspješna u tome.. jednostavno više ne ide..

tako sam melankolična ovih dana, čini mi se da čekam da se nešto desi, a to nešto nikako da dođe, i ono što se dešava nije baš za pohvaliti..

ma bit će bolje, kažu..

jedna za tebe..